Oduvek mi je pismeno izražavanje bilo jača strana od usmenog. Bar ja to mislim, nemam nekih dokaza za to, sem pismenih sastava iz osnovne i srednje škole - mogla sam da trabunjam na bilo koju temu za odličnu ocenu i nije mi bilo teško. Obično mi treba duže vremena da razmislim kako bih nešto sročila usmeno, dok reči na papiru/tastaturi lakše izlaze. Nekima je mnogo lakše da pričaju, a meni da pišem.
Celog života imam stav da nisam preterano kreativna osoba. Kao mala sam volela da plešem, crtam, pevam, pišem pesme - sve dok jednom prilikom nisam nacrtala vešticu sa velikim mladežom na nosu od koje sam se toliko uplašila da je tada moja želja za crtanjem prestala. Došle su i neke obaveze za đake pa je došlo do odsustva kreativnosti, a prisustva učenja napamet raznih bitnih i nebitnih podataka. Sada, sa 24 godine sam shvatila da ipak možda postoji mogućnost da sam kreativna na neki način zato što razmišljam o otvaranju bloga već neko vreme. Još uvek nisam sigurna o čemu bih pisala, sigurno bi to bile neke svakidašnje teme u kojima većina nas nalazi inspiraciju. Želela sam da podelim svoja mišljenja sa bilo kim ko bi želeo da ih čita.
Jedan kratak i sladak tekst kao uvod u ovaj blog.
Nadam se da će vredeti. :)
Fotografija: Pinterest
Comments
Post a Comment